SKOČIMIŠ-OVE LJUPKE životinjice ne podnose samoću.

SKOČIMIŠ-OVE LJUPKE životinjice ne podnose samoću.

Skočimiš - Meriones unguiculatus  je glodar iz familije Muridae i subfamilije Gerbilinae. Imaju duge noge, krzno na ušima, nogama  i repu. Njihovo prirodno stanište karakteriše pjeskovito tlo, visoke temperature, odsustvo vode. Skočimiš je socijalno biće, ne podnose  samoću i ako se drže kao kućni ljubimci preporučuje se držanje u paru. Mužjaci se međusobno bolje slažu nego ženke.  Smatraju se idealnim ljubimcima jer su prijateljski nastrojeni prema ljudima.

Pri izboru ljubimca najidealnije je izabrati mladog skomiša, sjanih očiju, čistog nosnog iscjedka, sjajne dlake i dobre konstitucije. Pretežno žive 3-5 godina, a u prirodi i kraće. Izraziti su individualci pa se mogu primjetiti različiti karakteri. Radoznali su, aktivni podjednako i danju i noću, umiju biti jako bučni. Spavaju u više kratkih vremenskih perioda, više puta u toku 24 časa. Vrlo su bučne životinje i tokom noći. 

Mongolski gerbil (Meriones unguiculatus) ima mnogo naziva; džerbil, gerbil, azijski skočimiš, mongolski skočimiš...
Sreću se na brojnim lokalitetima širom Azije, od Mnogolije, preko južnog Sibira, Kine... Naseljavaju stepe, polupustinje i ravnice, gdje temperatura varira od -40°c noću do 50°c tokom dana.
Držanje:
Ovaj ljupki glodar se drži u terarijumima ili kavezima, gdje je neki minimum površine 50x20cm po paru. Prednost su terarijumi zbog dubljeg sloja piljevine koji se stavlja, ali kavez ima prednosti što se lakše mogu dodati neki nivoi i igračke. Hrane se miješavinom za glodare, voćem, povrćem (držati se jabuke, šargarepe, ,ne eksperimentisati previše, jer nikad ne znate kako će reagovati na njima egzotično voće), jajima, mogu se davati crvi( naravno, uzgajani za teraristiku, ovi u gradovima su obično puni pesticida). Iako mogu da izdrže bez vode, česta greška je da im se ne daje voda, jer se miješaju sa vrstom miša iz Afrike, koji ne pije vodu. Obzirom da moraju da troše zube davati im siporeks kocke, sipine kosti, karton, grančice.
Poklopac je obavezan, jer skaću oko pola metra, iz mijesta, u vis.

Karakter i ponašanje:
Gotovo savršena su kombinacija za manjeg kućnog ljubimca; nisu noćne životinje kao hrčci i pacovi, već spavaju par sati pa su budni 3,4 sata i tako ciklično. Naravno ,naviknu se na ritam vlasnika, pa obično spavaju kada su sami.
Drugo, mogu da se drže zajedno (čak je i obavezno, ako hoćete srećnog skočimiša) u paru,a i kao porodica. Još jedan veliki plus je što mogu da se drže ženke i mužjaci zajedno, tako da možete da ih gajite 5,6 njih, a da ne brinete o razmnožavanju.
Treće, pokazuju veoma veliku znatiželju, ne biježe, vole da istražuju nove stvari, nikad ne ujedaju (izuzev kada ruke mirišu na hranu, tada hoće da proba ) i svaki je vrlo indivudualan za sebe, neki više vole maženje, neki trčanje, neki su mirni i spori,itd.
Eksperti su u biježanju, svaku priliku će pokušati da iskoriste, ali kada pobjegnu nikad ne prave štetu( ne znam da li su svi takvi). Jedino je dobro da ih držite na oku radi prevencije povrede.
Boja krzna:
Specifično kod gerbila je da 7 gena određuje boju, što je odgajivačima omogućilo da dobiju oko 40 različitih boja.Kombinacije su nevjerovatne.Ima crnih, crno bIJelih, divljeg tipa, žutih, albino, sivih.

Drže se u akvarijumu ili kavezu sa adekvatnim pojilicama za vodu i posudama za hranu koje bi trebale biti od keramike ili stakla. Vodu mienjajte svaki dan. Za prostirku koristite piljevinu i malo sijena, mada možete koristiti i papir iskidan u trake ili komade kartona. Za održavanje krzna dobro je koristiti pijesak za činčile po kome se oni valjaju. Taj pijesak mogu koristiti i kao wc ukoliko ga stavite u jedan dio kaveza.

Što se hrane tiče, možete koristiti mješavine hrane za glodare, a iz njih im posebno možete ponuditi sjemenke suncokreta i to je jedan od načina da se još bolje sprijateljite sa njima, jer uzimaju iz ruke hranu koja im je omiljena. Skočimiš takođe voli sjemenke bundeve, konoplju, prepečen hljeb, proso, heljdu, kukuruz. Od sviježe hrane dolazi u obzir malo jabuke, šargarepe, krastavca (jednom nedjeljno). Možete ih povremeno obradovati i sa ponekim crvom. U staništu je važno obezbijediti i mineralni kamen ili sipinu kost.

Vrlo su pedantne životinje i vole da se čiste sami ili međusobno. Izmet je mali i bez neprijatnog mirisa. Sopstvenu mokraću zatrpavaju. Svoju teritoriju obelježavaju pomoću mirisne žljezde koja se nalazi na sredini stomaka (to češće rade mužjaci). Pretjerano tarenje ove žljezde može dovesti do tumora. 

Kopanje u uglu akvarijuma ili kaveza je dio urođenog instikta. Tapkanje nogama je znak ili straha ili seksualnog uzbuđenja. Ako se polako kreću u mahovima to takođe može biti znak straha. Nokte troše sami pa nije neophodno da se sijeku. 

Postaju seksualno aktivni sa tri mjeseca. Ženka poslije prvog parenja ima estrus svakih 4-6 dana, uglavnom uveče. Tada se pare nekoliko puta. Mogu se pariti i odmah nakon okota. Graviditet traje 21 - 25 dana a može se odužiti i do 43 dana, ukoliko ženka hrani predhodno leglo. Graviditet je vidljiv tek 18. dana. Mladunci se rađaju bez krzna i slijepi. Krznom se prekrivaju 10. dana. Jako su dobri i požrtvovani roditelji (to se odnosi i na ženke i na mužjake).

Ljupke životinjice ne podnose samoću (traže prijatelja svoje vrste) i stresne situacije, a ukoliko nisu naviknute na prisustvo čovjeka, vrlo su plahe i plašljive. Skočimiševi se lako navikavaju na nove situacije, pa će se, ako im uslovi odgovaraju, već nakon nekoliko dana potpuno udomaćiti.

 Uz stalni kontakt brzo ćete ih pripitomiti i naučiti da vam uzimaju hranu iz ruke. Najbolje je da ih mamite mišjim poslasticama poput sjemenki suncokreta, ali im nikako nemojte davati više od dvije do tri dnevno. Kada se potpuno opusti, skočimiš će vam se početi penjati uz ruku.

Uz samo malo truda možete ga dresirati da dolazi na karakterističan zvuk ili zvižduk. Iako djeluje vrlo krhko i sićušno, skočimiš je snažan i agilan, pa će, ukoliko se nađe izvan kaveza, biti uvijek korak ispred vas. Nemojte ga pokušavati uhvatiti, jer ga možete povrijediti.

Nikako ga ne hvatajte za rep! Može se dogoditi da ga u brzini povučete i slomite. Za razliku od gušterskog, rep sisavaca ne može ponovo izrasti, a često se događa da mu prilikom takvih nezgoda stradaju zdjelica i kralježnica, što može imati fatalne posljedice. Zbog toga je najbolje da pričekate da se životinja smiri, pa da je nježno uzmete s obje ruke.

Kada se skočimiš uspravi i počne tapkati zadnjim nogama, to je znak da ga je nešto uplašilo. Na taj način vaš ljubimac ostalima iz grupe signalizira opasnost. Sigurno ćete primijetiti da i druge životinjice postaju napete i odmah traže skrovište. Međutim, ukoliko tapka, a pritom i čuči, to je znak da je seksualno uzbuđen, što se događa jedino ako imate ljubimce različitih spolova. Ako ne želite gomilu novih skočimiša, imajte samo mužjake koji su mirniji i pitomiji, ili ženkice koje su prilično bučne.

Postoje još dva znaka po kojima možete prepoznati da je ova životinjica uplašena - kaotičan trk lijevo-desno i priljubljivanje ušiju za glavu. U oba slučaja treba ih umiriti nekom poslasticom.