Kunići su vrlo društvena, umiljata, zaigrana i inteligentna bića, ako imate par doživljaj je udvostručen.

Ljudi koji nisu imali iskustva sa kunićima ne mogu ni pretpostaviti sve nijanse njihove komunikacije i interakcije s osobama i životinjama kućanstva u kojem žive. Pravilan početak druženja i postavljanje sigurnih temelja komunikacije preduslov su za sretan, siguran i dug život kunića. Dolazak u novi dom po pravilu je popraćen stresom. Transport, odvajanje od majke i grupe u kojoj se rodio, gubitak poznatog i sigurnog terena i boravak u nekom od loših pet shopova,a svi su na žalost isti, sigurno ne pomažu te će preplašiti i najhrabrije. Kako uspješno prebroditi taj osjetljivi period i kako pravilno započeti druženje s vašom malom, krznenom lopticom...

  

Kunići su izuzetno društvena bića, koja u prirodi uvijek žive u grupama i idealno bi bilo kad bi život pod vašim krovom, proveli u društvu bar još jednog kunića. Sreća kunića koji vrijeme provodi u društvu nemjerljiva je i neprocjenjiva.

Bilo bi idealno kada bi svaki novi vlasnik bio u mogućnosti uzeti par kunića, najbolje muško i žensko, koji bi uz pravovremenu kastraciju i sterilizaciju zajedno puno lakše prebrodili sve probleme prilagođavanja i proveli jedan sretan i ispunjen zajednički život. 

Opšte je prihvaćeno mišljenje da su oni mirne, plašljive životinje koje samo sjede u kavezu i nešto grickaju. Stvarnost je potpuno drugačija. Kunići su vrlo društvena, umiljata, zaigrana i inteligentna bića, ako imate par doživljaj je udvostručen. Veći dio dana i noći provode u spavanju ili dremuckanju, ali uvijek imaju vremena za igru, maženje i nestašluke. Najzaigraniji su predveče i naveče, te im tada svakako treba omogućiti slobodno kretanje posebno ako su tokom dana zatvoreni u kavezu. Bilo bi idealno kada bi cijeli dan bili slobodno pušteni ali to, nažalost, nije uvijek moguće. Vole kada dirate i mazite i ponekad znaju biti vrlo uporni ako nisu dobili svoju dnevnu porciju nježnosti (guranje njuškice pod vašu ruku je najočitiji znak).

Ženke su sa 3 mjeseca spremne za sterilizaciju, mada može i sa više, sve zavisi. Važno je da se moraju sterilisati jer postaju jako agresivne, i mogu da obole od tumora reproduktivnih organa. Ne povraćaju poslije anestezije i kad su mladje lakše se oporavljaju. Hranu je dovoljno skloniti 1h prije operacije, a voda i ne mora. Mogu jesti odmah poslije operacije (sijeno, neko svježe povrće). 

Agresija izmedju istih polova kunića koji odrastaju zajedno kada polno postaju zreli je - normalna. Uspostavlja se hijerarhija i oni se naskakuju do trenutka dok se ne odredi ko je glavni.
I nakon sterilizacije ce se to dešavati.

Patuljaste vrste se kreću do 1500 - 1700 gr. 

Zec i kunić nisu isto.
Zec je divlja zivotinja i ne postoji patuljasti zec. Zeca nikada ne možete pripitomiti i čuvati u kući.
Kunići postoje divlji i pitomi, patuljasti i veliki.
Kunića možes čuvati.

Kavez naravno MINIMUM 100x60 cm, za jednog kunića.
Uz pustanje od 6 sati dnevno.
Kunići ne smrde. Njihovo krzno nema miris koji naš nos može da osjeti.
Ono što smrdi je njihova mokraća u kombinaciji sa piljevinom. To se riješi tako što mu u wc postavite drveni pelet- za ogrijev pelet. Upija sve mirise mokraće.
Za dlake kupite furminator četku i četkate ga svakih mijesec dana.
Povodac postoji ali se ne preporučuje izvodjenje kunića napolje jer su skloni stresu.
Kupus ne smiju da jedu.
Temperatura mu prija sobna.
Kupite transporter i u njemu ga nosite.
Za kablove uzmete kanalice i provučete sve kablove. 

Kunić nije zec! 

Zečevi su divlje životinje koje žive u šumi, iznad zemlje, rađaju mlade koji su prekriveni krznom, izričiti su individualci te ne žive u zajednicama, imaju izraženo duge uši i šape. Oni ne mogu biti kućni ljubimci, zbog svoje divlje prirode. 

Kunići imaju kraće uši i šape, žive u zajednicama, kopaju rupe ispod zemlje gdJe se nastanjuju i rađaju mlade koji su slIJepi i nemaju dlaku. Kunić može biti kućni ljubimac. 

Postoje razne vrste kunića. Takođe mnogi kunići mogu biti divlji, ali ih čovJek može pripitomiti, dok zec ostaje divlji te je nemoguće od njega načiniti kućnog ljubimca. 

Kunice nose mladunce 28/34 dana. 

Kunice rađaju mlade ispod zemlje, u gnjezdu koje prave od svoje dlake. U prosjeku ima pet mladih po leglu. Tek rođena mladunčad teže svega 50 grama. Bebe su mirne i najviše vremena provode u snu. Kunići žive u grupama i jako vole društvo. 

Mogu biti kućni ljubimci i lako se navikavaju na stan i ljudsko društvo. 

Oni se mogu zbližiti sa čovjekom i lako ih je pripitomiti. 

Latinski naziv kunića je Orcyctolagus Cuniculus.

Zečice svoje mlade nose 40/42 dana. 

Rađaju ih na livadama, u šumama, iznad površine zemlje i ne prave gnjezda. 

U prosjeku ima oko dva mladunca u leglu. Tek rođena mladunčad teže 100 grama. Bebe od prvih dana svog života skaču, mogući su ugrizi,frktanje… Ne mogu biti kućni ljubimci i nikako ne mogu živjeti u zatočenistvu zato što su u tim uslovima skloni samopovrijeđivanju. Zečevi su vrlo plahe životinje! 

Latinski naziv zeca je: Lepus Europaeus Pallas.

Obožavaju šargarepu, ali mu ne dajite previše jer ona sadrži dosta skroba,a kunići smiju samo sijeno da jedu neograničeno. 

Kunići obožavaju peršun... zeleno ne bi trebalo da jedu prije 5-6 mjeseca... ali oni čim osjete peršun polude idu oko nogu sve dok im se ne da... Obožavaju banane (u malim količinama im dajite jer su slatke) i mandarine i naravno šargarepu...

Patuljasti kunić star tri meseca...davati dvije kašike granula dnevno, i po obroku to je stvar procjene, veličine kunića i dnevne aktivnosti i sl. i sijena koliko hoće....