ČINČILE / Chinchila /-Ove preslatke krznene pufnice vole da se druže sa dobrim ljudima.
ČINČILE / Chinchila /-Ove preslatke krznene pufnice vole da se druže sa dobrim ljudima.
Svaka životinja koju izaberemo za kućnog ljubimca, ukoliko joj se posvetimo, oplemeniće nas i ispuniti radošću, pa bi iz tog razloga trebalo da nam bude svejedno kog ljubimca ćemo udomiti. Mogli bi se osvrnuti oko sebe i uzeti prvu životinju na koju naiđemo i primjetimo da smo joj potrebni. Neki od nas to zaista i mogu, dok je drugima potreban baš određeni kućni ljubimac koji će odgovarati njihovim potrebama, navikama i karakteru. Ukoliko spadate u ovu drugu grupu ljudi i želite ljubimca, a još uvek niste pronašli onog koji će vama najviše odgovarati, razmislite o činčili.
Zahvaljujući svom neodoljivo ljupkom izgledu, činčile se
sve manje koriste za izradu krzna, a sve više se drže kao kućni
ljubimci.
Ove preslatke krznene pufnice vole da se druže sa ljudima, po prirodi su vrlo živahne, znatiželjne i razigrane. Zato, ukoliko želite da provodite vrijeme sa njima, trebalo bi da se prilagodite njihovom temperamentu i poželjno je da u kontaktu sa njima budete veoma aktivni. Sa njima se možete družiti isključivo u večernjim satima, jer su noćne životinje i preko dana uglavnom spavaju.
Činčile su veoma druželjubive, ali im treba izvesno vrijeme da se naviknu na vas. Kada prvi put pristupate činčili potrebno je da se krećete polako i da govorite tiho kako je ne bi uplašili. Kao i psu, činčili bi trebalo prvo da dozvolite da vas onjuši. A ukoliko želite da je uzmete u naručje morate je namamiti da vam se sama popne na ruku. U kontaktu sa činčilom nemojte nikada biti agresivni, jer je ovaj kućni ljubimac vrlo osjetljiv i plašljiv.
Ono što je interesantno kod činčile je da svog vlasnika posmatra kao činčilu, naročito ako je sama bez drugih činčila u svom okruženju.
Ovaj maleni čupavac idealan je član porodice jer ne zahtijeva mnogo od svog vlasnika. Izuzetan je čistunac i na njegovom krznu ne mogu da žive buve, ne širi nikakve neprijatne mirise, a neki izvori tvrde da ljudi koji su alergični na dlake psa i mačke, nisu alergični na dlake činčile.
Da bi se činčila osjećala prijatno u vašem domu morate joj obezbijediti adekvatne uslove za to.
Važno je da nabavite veliki kavez namjenjen za činčile koji ima nekoliko nivoa, jer ona najviše uživa u trčkaranju i mijenjanju pozicija. U kavez bi trebalo da postavite pojilicu, hranilicu i točak za trčanje. Posude za hranu i vodu moraju uvijek da budu čiste. Tlo kaveza treba da bude posuto sijenom i piljevinom, a dva puta nedjeljno bi trebalo činčili omogućiti kupanje u specijalnom vulkanskom pijesku koji se nabavlja u bolje opremljenim pet šopovima.
Jako je važno da kavez za činčile ima kućicu u koju životinjica može da se sakrije, kao i da kavez bude postavljen na mirnom mijestu, koje nije izloženo suncu. Idealna temperatura za činčile je od 15 – 25 stepeni.
Higijena je osnovni čuvar zdravlja činčile, pa je poželjno da joj se u kavezu obezbijedi i posebno mijesto za vršenje nužde. Kavez se čisti jednom nedjeljno.
Hrana za činčile sastoji se od sjemena žitarica, sijena i vode. Povrće, zelene biljke i voće im treba davati u manjim količinama i ne svaki dan. Čokolada, keks i drugi slatkiši su u njihovoj ishrani strogo zabranjeni. Za grickanje im možete dati i komadiće drveta, a najbolje ih je kupovati u pet šopovima kako bi se izbjegao rizik trovanja smolom ili nekim premazom koji je korišćen za drvo. Vrste drveta koje činčile mogu da koriste su jabuka, orah, borovina (ako je bez smole) i kruška, a nikako ne smeju da koriste kedar, trešnju, šljivu, limun, jelu, omoriku, ivericu (ove vrste su za njih otrovne).
Činčilama tokom čitavog njihovog života rastu zubi, pa je jako važno da vaša činčila ima i kamen za trošenje zuba.
Životni vijek činčila je u prosjeku od 10 do 15 godina, a maksimalno doseže i do 20 godina. One su veoma vitalne i ukoliko pravilno brinete o njima izuzetno rijetko oboljevaju.
Ove simpatične životinjice veoma su zahvalne za gajenje, ne znahtevaju mnogo od vlasnika, izuzetno su inteligentne, uglavnom su aktivne noću i ne šire neprijatne mirise. Zbog ovakvih karakteristika činčile su idealni kućni ljubimci. Da bi se adaptirali na novi prostor, morate ispoštovati nekoliko pravila o njihovom uzgoju.
Ne vole promaju i vrućinu
Pošto činčila ima izuzetno gusto krzno, temperatura u prostoriji ne bi smjela da bude viša od 25ºC. Kavez ne bi smio da bude plastičan jer će ga životinja izgristi. Dobro bi bilo da kavez postavite što više jer se činčila voli penjati, ali pošto je osjetljiva, vodite računa da je na tom mijestu zaštićena od promaje, direktne sunčeve svjetlosti, ali i buke, pošto se odmaraju danju. Ovaj biljojed je izuzetan čistunac i na njenom krznu ne mogu da žive buve. Ono što je jako bitno jeste da krzno činčile ne smije da dođe u dodir sa vodom, ali one se ipak kupaju... svaki drugi dan i to ne u vodi, već u vulkanskom pijesku, koji se može nabaviti u pet šopovima.
Suvo voće, omiljeni slatkiš
Činčile je najbolje hraniti kupovnim briketima, koje su dovoljne za podmirivanje dnevnih nutritivnih potreba. Pored briketa treba davati i sijeno, zbog sirovih vlakana i celuloze koji su im neophodni u ishrani. Pošto vole da se zaslade, slobodno im možete dati komadiće jabuke ili suvo grožđe. U kavez možete staviti i komadiće drveta za grickanje, i najbolje ih je kupovati u pet šopovima kako bi se izbjegao rizik trovanja smolom ili nekim premazom koji je korišćen za drvo.
Šta je sve potrebno za držanje činčile
- veći kavez (120 x 60 x 50)
- kućica za spavanje
- posuda za vodu
- vulkanski pijesak
- različite igračke
- briketi
- drvo za glodanje
“Kupaju” se u pijesku
Činčilama treba dati malo vremena da se prilagode. U početku im polako prilazite i govorite tiše da ih ne uplašite. Stavite ruku u kavez i sačekajte da vaš ljubimac otkrije novu “granu” za penjanje. Poslije nekoliko dana, kada se privikne na vašu ruku, uzmite je iz kaveza i podstičite da vam se popne na rame. Kada je uzimate u ruke, lagano je obuhvatite, nemojte je vući i dizati za krzno. Ako ne želi da se vrati u kavez, izvadite posudu sa pijeskom za “kupanje” i ona će odmah uskočiti u nju. Tako je možete prenijeti u kavez.
Činčile su veoma vitalne, i pravilno držane i hranjene jedinke izuzetno rijetko oboljevju. Ukoliko ipak obole to se može primjetiti po smanjenoj aktivnosti, promjeni ponašanja… U tom slučaju potrebno je obratiti se veterinaru. Životni vijek činčile je 15-20 godina, što znači, ako ih uzimate, budite spremni da se vežete na duži vremenski period. Činčila se može razmnožavati sa šest mijeseci, ali bilo bi bolje pričekati do jedne godine. Prosječno se razmnožava tri puta godišnje, a može da okoti jednog do četiri mladunaca.
Činčile su noćne životinje, spavaće od ranog jutra do 18-19 sati, što je savršeno za zaposlenu porodicu i školarce jer su budne i spremne za igru kad se porodica okupi. Činčile spadaju u najnezahtjevnije kućne ljubimce; inteligentne su, bez mirisa, nuždu vrše samo u svom wc-u, uredne su pa je čišćenje kaveza činčila jednostavan posao. Ovo su razigrane životinjice i jako vole da trče i da skaču. Nisu spretne poput vjeverica, pa ih u njihovim aktivnostima treba nadgledati.
Činčila se neće družiti poput psa ili kunića, ali se voli maziti na svoj način. Neće skočiti na ruke i tražiti vas da se igrate, ali će vas uvjek pozdraviti i uživati u Vašem češkanju njihove glavice. Po karakteru se razlikuju, neke su mirnije i nježnije, a neke nestašne i dominantne. Jedno im je zajedničko, ukoliko ćete brinuti za svoju činčilu, ona će vas jako voleti.
Za činčile će Vam trebati strpljenja jer im treba dosta vremena za pripitomljavanje. U početku im pristupajte polako pazeći da ih bukom ili naglim pokretima ne prestrašite. Nakon nekoliko dana prilagođavanja novoj sredini, možete nježno staviti ruku u kavez i pričekati da Vas Vaša činčila onjuši i privikne se na vaše prisustvo. Potom joj možete ponuditi neku poslasticu (npr. grožđice) i to tako da vas činčila mora dotaknuti da bi je dohvatila.
Činčile su izuzetno čiste životinje, vole biti čiste i na čistom. Zbog toga treba kavez svakodnevno čistiti, i promijeniti prostirku koju su pomokrile. Povremeno (jednom nedjeljno) je potrebno vrućom vodom oprati police, cijevi i posude za nuždu.
Svaka životinja koju izaberemo za kućnog ljubimca, ukoliko joj se posvetimo, oplemeniće nas i ispuniti radošću, pa bi iz tog razloga trebalo da nam bude svejedno kog ljubimca ćemo udomiti. Mogli bi se osvrnuti oko sebe i uzeti prvu životinju na koju naiđemo i primjetimo da smo joj potrebni. Neki od nas to zaista i mogu, dok je drugima potreban baš određeni kućni ljubimac koji će odgovarati njihovim potrebama, navikama i karakteru. Ukoliko spadate u ovu drugu grupu ljudi i želite ljubimca, a još uvek niste pronašli onog koji će vama najviše odgovarati, razmislite o činčili.
Činčile su izuzetno čiste životinje, vole biti čiste i na
čistom. Zbog toga treba kavez svakodnevno čistiti, i promijeniti stelju koju su
pomokrile. Povremeno (jednom sedmično) je potrebno oprati police, cijevi i
posude za WC. Pri tome treba paziti da se namještaj dobro ispere običnom vodom.
Činčile se ne smiju kupati u vodi. One svoje krzno
održavaju čistim svakodnevnim kupanjem u pijesku. Pijesak za činčile može se nabaviti
u trgovinama sa opremom za kućne ljubimce. Pijesak za kupanje treba staviti u
posudu za kupanje tako da u potpunosti prekrije dno (debljine oko pola do
jednog centimetra). Činčile će se rado kupati u pijesku pa stavljanje posude sa
pijeskom u kavez naveče, može značiti poziv činčilama da uđu u kavez. U pijesak
treba povremeno dodati pola žličice Fungistopa, preparata za spriječavanje
gljivica.
Činčile
nije potrebno češljati, njihovo krzno je jako gusto (iz jedne folikule izraste
30 do 80 niti). Ako se eventualno dlaka zapetlja, činčila će je sama izvaditi.
Češljanje nije dobro i stoga što činčila kada je u opasnosti ispušta krzno, dio
dlake koju je uhvatio "neprijatelj" će isčupati, a činčila pobjeći. U
međusobnim tučnjavama činčile će se često počupati, ali krzno će na tim
mjestima ponovo narasti.
Činčile su znatiželjne i zaigrane životinje. Kada se
oslobode i osjećaju sigurno, krenut će u istraživanje okoline. Činčile mogu
visoko skočiti i iskoristit će i najmanju površinu da odskoče još više, na
ormar, policu, prozor... Zato vrijedne i lomljive stvari treba staviti van
"doskoka" činčile ili zatvoriti u ormar. Ako su prozori otvoreni,
treba ih zaštiti mrežom jer bi činčila u svojoj brzini mogla ispasti kroz
prozor.
Činčile će skupiti njima interesantne stvarčice koje pronađu na svom pohodu. Tako u kavezu mogu završiti penkale, kvačice, mobiteli, papuče, ključevi, špagice... sve što im je tog trenutka zanimljivo. Kao igračke možemo im ponuditi komadiće drva, grančice, papiriće (ne novine), špage. Plastične igračke treba izbjegavati isto kao i stiropor, spužvu, najlon, vrećice, staklo i metal. Ako igračke stavljamo u kavez, treba ih učvrstiti ili staviti na dno, jer će ih činčile inače baciti (slučajno ili namjerno), pa bi se mogle međusobno povrijediti.
Činčilama zubi stalno rastu te ih redovno moraju trošiti jer prerasli zubi uzrokuju teške zdravstvene probleme. Zbog toga činčile moraju stalno nešto glodati, a za to su pogodne grane raznih vrsta drveća. Vrste drveta koje su neškodljive za činčile su: jabuka, kruška, bukva, breza, vrba, lješnjak, glog i dud. Štetne vrste su zimzeleno drveće zbog smole koju sadrži; šljiva, trešnja, višnja, nektarina, marelica i badem jer drvo sadrži otrovni cijanid (u malim količinama, ali ako se stalno konzumira može biti vrlo opasno) i citrusi. Suhe daske jelovine ili borovine mogu se dati činčilama jer ne sadrže smolu. Dobra je i kora kokosovog oraha, dok meso kokosa nije dobro jer sadrži preveliku količinu masnoće. Za brušenje zuba činčilama se treba dati i komad siporeksa i mineralni kamen.
Činčile će skupiti njima interesantne stvarčice koje pronađu na svom pohodu. Tako u kavezu mogu završiti penkale, kvačice, mobiteli, papuče, ključevi, špagice... sve što im je tog trenutka zanimljivo. Kao igračke možemo im ponuditi komadiće drva, grančice, papiriće (ne novine), špage. Plastične igračke treba izbjegavati isto kao i stiropor, spužvu, najlon, vrećice, staklo i metal. Ako igračke stavljamo u kavez, treba ih učvrstiti ili staviti na dno, jer će ih činčile inače baciti (slučajno ili namjerno), pa bi se mogle međusobno povrijediti.
Činčilama zubi stalno rastu te ih redovno moraju trošiti jer prerasli zubi uzrokuju teške zdravstvene probleme. Zbog toga činčile moraju stalno nešto glodati, a za to su pogodne grane raznih vrsta drveća. Vrste drveta koje su neškodljive za činčile su: jabuka, kruška, bukva, breza, vrba, lješnjak, glog i dud. Štetne vrste su zimzeleno drveće zbog smole koju sadrži; šljiva, trešnja, višnja, nektarina, marelica i badem jer drvo sadrži otrovni cijanid (u malim količinama, ali ako se stalno konzumira može biti vrlo opasno) i citrusi. Suhe daske jelovine ili borovine mogu se dati činčilama jer ne sadrže smolu. Dobra je i kora kokosovog oraha, dok meso kokosa nije dobro jer sadrži preveliku količinu masnoće. Za brušenje zuba činčilama se treba dati i komad siporeksa i mineralni kamen.
Ove preslatke krznene pufnice vole da se druže sa ljudima, po prirodi su vrlo živahne, znatiželjne i razigrane. Zato, ukoliko želite da provodite vrijeme sa njima, trebalo bi da se prilagodite njihovom temperamentu i poželjno je da u kontaktu sa njima budete veoma aktivni. Sa njima se možete družiti isključivo u večernjim satima, jer su noćne životinje i preko dana uglavnom spavaju.
Činčile su veoma druželjubive, ali im treba izvesno vrijeme da se naviknu na vas. Kada prvi put pristupate činčili potrebno je da se krećete polako i da govorite tiho kako je ne bi uplašili. Kao i psu, činčili bi trebalo prvo da dozvolite da vas onjuši. A ukoliko želite da je uzmete u naručje morate je namamiti da vam se sama popne na ruku. U kontaktu sa činčilom nemojte nikada biti agresivni, jer je ovaj kućni ljubimac vrlo osjetljiv i plašljiv.
Ono što je interesantno kod činčile je da svog vlasnika posmatra kao činčilu, naročito ako je sama bez drugih činčila u svom okruženju.
Ovaj maleni čupavac idealan je član porodice jer ne zahtijeva mnogo od svog vlasnika. Izuzetan je čistunac i na njegovom krznu ne mogu da žive buve, ne širi nikakve neprijatne mirise, a neki izvori tvrde da ljudi koji su alergični na dlake psa i mačke, nisu alergični na dlake činčile.
Da bi se činčila osjećala prijatno u vašem domu morate joj obezbijediti adekvatne uslove za to.
Važno je da nabavite veliki kavez namjenjen za činčile koji ima nekoliko nivoa, jer ona najviše uživa u trčkaranju i mijenjanju pozicija. U kavez bi trebalo da postavite pojilicu, hranilicu i točak za trčanje. Posude za hranu i vodu moraju uvijek da budu čiste. Tlo kaveza treba da bude posuto sijenom i piljevinom, a dva puta nedjeljno bi trebalo činčili omogućiti kupanje u specijalnom vulkanskom pijesku koji se nabavlja u bolje opremljenim pet šopovima.
Jako je važno da kavez za činčile ima kućicu u koju životinjica može da se sakrije, kao i da kavez bude postavljen na mirnom mijestu, koje nije izloženo suncu. Idealna temperatura za činčile je od 15 – 25 stepeni.
Higijena je osnovni čuvar zdravlja činčile, pa je poželjno da joj se u kavezu obezbijedi i posebno mijesto za vršenje nužde. Kavez se čisti jednom nedjeljno.
Hrana za činčile sastoji se od sjemena žitarica, sijena i vode. Povrće, zelene biljke i voće im treba davati u manjim količinama i ne svaki dan. Čokolada, keks i drugi slatkiši su u njihovoj ishrani strogo zabranjeni. Za grickanje im možete dati i komadiće drveta, a najbolje ih je kupovati u pet šopovima kako bi se izbjegao rizik trovanja smolom ili nekim premazom koji je korišćen za drvo. Vrste drveta koje činčile mogu da koriste su jabuka, orah, borovina (ako je bez smole) i kruška, a nikako ne smeju da koriste kedar, trešnju, šljivu, limun, jelu, omoriku, ivericu (ove vrste su za njih otrovne).
Činčilama tokom čitavog njihovog života rastu zubi, pa je jako važno da vaša činčila ima i kamen za trošenje zuba.
Životni vijek činčila je u prosjeku od 10 do 15 godina, a maksimalno doseže i do 20 godina. One su veoma vitalne i ukoliko pravilno brinete o njima izuzetno rijetko oboljevaju.
Ove simpatične životinjice veoma su zahvalne za gajenje, ne znahtevaju mnogo od vlasnika, izuzetno su inteligentne, uglavnom su aktivne noću i ne šire neprijatne mirise. Zbog ovakvih karakteristika činčile su idealni kućni ljubimci. Da bi se adaptirali na novi prostor, morate ispoštovati nekoliko pravila o njihovom uzgoju.
Ne vole promaju i vrućinu
Pošto činčila ima izuzetno gusto krzno, temperatura u prostoriji ne bi smjela da bude viša od 25ºC. Kavez ne bi smio da bude plastičan jer će ga životinja izgristi. Dobro bi bilo da kavez postavite što više jer se činčila voli penjati, ali pošto je osjetljiva, vodite računa da je na tom mijestu zaštićena od promaje, direktne sunčeve svjetlosti, ali i buke, pošto se odmaraju danju. Ovaj biljojed je izuzetan čistunac i na njenom krznu ne mogu da žive buve. Ono što je jako bitno jeste da krzno činčile ne smije da dođe u dodir sa vodom, ali one se ipak kupaju... svaki drugi dan i to ne u vodi, već u vulkanskom pijesku, koji se može nabaviti u pet šopovima.
Suvo voće, omiljeni slatkiš
Činčile je najbolje hraniti kupovnim briketima, koje su dovoljne za podmirivanje dnevnih nutritivnih potreba. Pored briketa treba davati i sijeno, zbog sirovih vlakana i celuloze koji su im neophodni u ishrani. Pošto vole da se zaslade, slobodno im možete dati komadiće jabuke ili suvo grožđe. U kavez možete staviti i komadiće drveta za grickanje, i najbolje ih je kupovati u pet šopovima kako bi se izbjegao rizik trovanja smolom ili nekim premazom koji je korišćen za drvo.
Šta je sve potrebno za držanje činčile
- veći kavez (120 x 60 x 50)
- kućica za spavanje
- posuda za vodu
- vulkanski pijesak
- različite igračke
- briketi
- drvo za glodanje
“Kupaju” se u pijesku
Činčilama treba dati malo vremena da se prilagode. U početku im polako prilazite i govorite tiše da ih ne uplašite. Stavite ruku u kavez i sačekajte da vaš ljubimac otkrije novu “granu” za penjanje. Poslije nekoliko dana, kada se privikne na vašu ruku, uzmite je iz kaveza i podstičite da vam se popne na rame. Kada je uzimate u ruke, lagano je obuhvatite, nemojte je vući i dizati za krzno. Ako ne želi da se vrati u kavez, izvadite posudu sa pijeskom za “kupanje” i ona će odmah uskočiti u nju. Tako je možete prenijeti u kavez.
Činčile su veoma vitalne, i pravilno držane i hranjene jedinke izuzetno rijetko oboljevju. Ukoliko ipak obole to se može primjetiti po smanjenoj aktivnosti, promjeni ponašanja… U tom slučaju potrebno je obratiti se veterinaru. Životni vijek činčile je 15-20 godina, što znači, ako ih uzimate, budite spremni da se vežete na duži vremenski period. Činčila se može razmnožavati sa šest mijeseci, ali bilo bi bolje pričekati do jedne godine. Prosječno se razmnožava tri puta godišnje, a može da okoti jednog do četiri mladunaca.
Činčile su noćne životinje, spavaće od ranog jutra do 18-19 sati, što je savršeno za zaposlenu porodicu i školarce jer su budne i spremne za igru kad se porodica okupi. Činčile spadaju u najnezahtjevnije kućne ljubimce; inteligentne su, bez mirisa, nuždu vrše samo u svom wc-u, uredne su pa je čišćenje kaveza činčila jednostavan posao. Ovo su razigrane životinjice i jako vole da trče i da skaču. Nisu spretne poput vjeverica, pa ih u njihovim aktivnostima treba nadgledati.
Činčila se neće družiti poput psa ili kunića, ali se voli maziti na svoj način. Neće skočiti na ruke i tražiti vas da se igrate, ali će vas uvjek pozdraviti i uživati u Vašem češkanju njihove glavice. Po karakteru se razlikuju, neke su mirnije i nježnije, a neke nestašne i dominantne. Jedno im je zajedničko, ukoliko ćete brinuti za svoju činčilu, ona će vas jako voleti.
Za činčile će Vam trebati strpljenja jer im treba dosta vremena za pripitomljavanje. U početku im pristupajte polako pazeći da ih bukom ili naglim pokretima ne prestrašite. Nakon nekoliko dana prilagođavanja novoj sredini, možete nježno staviti ruku u kavez i pričekati da Vas Vaša činčila onjuši i privikne se na vaše prisustvo. Potom joj možete ponuditi neku poslasticu (npr. grožđice) i to tako da vas činčila mora dotaknuti da bi je dohvatila.
Činčile su izuzetno čiste životinje, vole biti čiste i na čistom. Zbog toga treba kavez svakodnevno čistiti, i promijeniti prostirku koju su pomokrile. Povremeno (jednom nedjeljno) je potrebno vrućom vodom oprati police, cijevi i posude za nuždu.
Primjedbe
Objavi komentar